Biciklizam

Biciklizam kao sport je jedan od najzahtevnijih sportova on je ispred triatlona, plivanja, maratona i skijaškog trčanja. Jedan prosečni biciklista u brdskim etapama na trci za oko pet sati vožnje potroši oko 1200 kalorija, dok na ravničarskim etapama od 6000 do 8000 kalorija. Tako da po meni biciklizam je broj jedan što se tiče nekih teških sportova posle njega dolazi triatlon pa skijaško trčanje i onda maraton posle ova tri vrlo naporna sporta. Obični ljudi kada gledaju neke od najačih trka današnjice kao što su Tour ili Điro ne mogu da shvate kako biciklisti prelaze preko 2000 kilometara za 20 dana po vrlo teškim uslovima stvar je u tome što biciklizam ne može svako da trenira. Jedan biciklista mora biti izuzetno zdrav to je prvo drugo mora biti izuzetno talentovan za taj sport i najbitnije u biciklizmu je sto svaki biciklista mora imati  je volja. Bez rada i napora nema ni uspeha a to je u biciklizmu mnogo važno posebno što je izuzetno težak sport. U Srbiji ima dosta amatera upravo zbog vrlo teških napora ali biciklizam je izuzetan sport kao rekreacija i preporučio bih ga svima.

Biciklizam je tipična disciplina izdržljivosti, u kojoj do punog izražaja dolaze sve prednosti i mane ishrane,a posebno kad dodje do dehidriranja.Metabolizam jednog bicikliste je dosta ubrzan i zato su svi biciklisti po prirodi mršavi. Kada biciklisti voze po vrućem vremenu ili kad idu po usponima tu se prica menja za 100%. Biciklisti znaju za dobro pravilo bolje malo u višku nego u manjku. Za ovu svrhu zgodni su i energetski gelovi, koji se istisnu u usta, a ambalaža se baci. Budući da se radi o koncentratu posle upotrebe treba dobro isprati usta. Za bicikliste kao i za ostale sportiste jako je važno da ne dihidriraju tokom trke. Nakon treninga ili trke treba nadoknaditi telesnu masu vodom a nikako ne sme pivom kao što to neki rade!! Preporučuje se da posle 24 sata ne piti alkohol jer alkohol potencira dehidraciju.

Danas u evropi biciklizam je postao jako popularan sport. Narocito je popularan drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko vrlo popularnih trka. Najpoznatije trke današnjeg drumskog biciklizma su Tour de France, Điro di Italija, Vuelta. Tour de France važi za najveću i za najtežu trku današnjice čak više znači od Svetskog Kupa. Điro di Italija je takođe trka veoma velikog značenja odmah iza Tour de Franca. Po dužini je nekoliko kilometara kraća i ima manje etapa. Bicklizam postaje način života naročito u skandinavskim zemljama. U zemljama kao što su Holandija i Danska bicklizam je vrlo popularan i praćen sport za razliku od naše države gde je biciklizam kao sport vrlo slabo zastupljen.

   Tour de France se redovno održava već 106 godina. Trasa biciklističke trke se menja svakog leta ali se Tour uvek završava u Parizu. U moderno doba trka se ustalila oko 20 etapa a ukupan broj kilometara varira između tri i četiri hiljade.Najkraći Tour u istoriji vožen je 1904. (2.420km) a ostaće upamćen po Anriju Korneu (20), najmlađem pobedniku Trke oko Francuske. Najduža trka je održana 1926. kada je pređeno neverovatnih 5.745 kilometara! Tokom duge istorije trka je prolazila kroz Italiju, Švajcarsku, Belgiju, Španiju, Luksemburg, Holandiju, Nemačku, čak i preko Lamanša, po Irskoj i Veliku Britaniju.Trka ove godine je počela cetvrtog jula i prolazila je kroz Barcelonu i Andoru.Ove godine pobednik je bio Alberto Contador na drugom mestu je bio Andy Schleck , a na trecem mestu je bio sedmostruki pobednik veteran Lance Armstrong.