Biciklizam

Vožnja biciklom jedan je od idealnih načina poboljšavanja opšte telesne kondicije, a samo deset minuta na dan dovoljno je za početak procesa, obavestili su profesori iz Nemačke škole za telesnu masu u Koelnu. U analizi 7.000 studija o pozitivnim učesnicima vožnje biciklom na zdravlje, profesori kažu da je deset minuta na dan dovoljno za poboljšanje mišićnog tonusa, cirkulacije i zdravlje zglobova. Za poboljšanje srčane funkcije dovoljno je pola sata, a ko želi ubrzati metabolizam i istopiti masne naslage morao bi voziti biciklu 50 minuta na dan. Vožnja biciklom dobra je i za jačanje leđnih mišića i kralježnice, a profesori tvrde da je dobra zamena za trčanje jer manje oštećuje kolena.

Mikoš Rnjaković (rođen 20. aprila 1964. u Požegi) je nekadašnji profesionalni biciklista i reprezentativac Srbije. Legenda srpskog biciklizma i najtrofejniji učesnik trke kroz Srbiju, pobeđivao je četiri puta - 1985, 1990, 1991. i 1996. godine. Predstavljao je Srbiju na olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Danas radi kao zaposlen u Mup-u Srbije. Iza Mikoša Rnjakovića je zaista impresivna karijera. Uspehe, brzinu i posvećenost duguje svojoj velikoj posvećenosti i upornosti, ali i majci prirodi. Naime, on je čovek sa najvećom potrošnjom kiseonika ikada izmerenom u staroj Jugoslaviji. Rnjaković je, između ostalog, 27 puta bio državni prvak, od čega je u 13 navrata u SFRJ, zatim lider Bundeslige, kao i četvorostruki pobednik trke kroz Srbiju. 2006. godine, kao veteran učestvovao je na biciklističkoj trci "Trofej Beograda", gde je kao petoplasrani bio najbolji domaći vozač.

Mikoš Rnjaković
Lične informacije
Ime	Mikoš Rnjaković
Datum rođenja	20. april 1964.
Državljanstvo	Srbija
Visina	1,81 m
Težina	82 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima	povukao se
Disciplina	drumski
Tip vozača
Profesionalna karijera
1997–2001	Kross - Montanari - Selle Italija tim
Uspesi
Prvenstvo Srbije
Prvenstvo Srbije (drumska trka)	1999. i 2001. godine.
Prvenstvo Srbije (trka na hronometar)	1997, 1999, 2001, 2003. i 2004. godine.
Šampionati i druge trke
Trka kroz Srbiju	1985, 1990, 1991. i 1996. godine

Jan Ulrih je bivši nemački profesionalni biciklista. On je do danas jedini pobednik Tur de Fransa iz Nemačke. Pet puta je bio drugi i jedanput treći na ovom takmičenju. Največi Ulrihovi uspesi su pored pobede na Tur de Fransu 1997. zlato i srebrna medalja na  Olimpijskim igrama 2000 u Sidneju, pobeda na trci oko Španije ili nama poznata Vuelta 1999. godine, dva puta pobednik na trci oko Švajcarske 2004. i 2006. godine. Pored ovih uspeha kao član biciklističke ekipe Nemačke osvojio je dva puta Svetsko prvenstvo 1999. i 2001. godine, kao i 1993. amatersko Svetsko prvenstvo. Bio je član ekipa Telekom, Bjanki, T-Mobil.

Tur de Frans
Tur de Frans	1997. godine.
Mladi takmičar:	1996, 1997. i 1998. godine.
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja	1999. godine
Šampionati i druge trke
Svetski šampion (trka na hronometar)	1999. i 2001. godine.
Svetski šampion (amaterski)	1993. godine.
Nacionalni šampion (drumska trka)	Nemačka, 1997. i 2001. godine.
Nacionalni šampion (trka na hronometar)	Nemačka, 1995. godine.

Prema provedenim istraživanjima u Velikoj Britaniji vozači automobila po pravilu se više približavaju biciklistima koji nose zaštitne kacige, nego onima koji ih nemaju. Dr. Ian Walker, britanski prometni psiholog, voditelj istraživanja,  kaže kako se vozači ne boje približiti biciklistima sa zaštitnom kacigom, ostavljajući im tako manje prostora za manevriranje, za popravak slučajnih pogrešaka ili savladavanje prepreka poput kamenčića na cesti, rupa i sl. Dodaje kako su kacige u svakom slučaju dobre za bicikliste, ali i dosta kontroverzne: „Istina, kod pada smanjuju mogućnost povreda glave i mozga, ali pitanje je koliku stvarnu zaštitu pružaju nekom biciklisti kada ga udari automobil“.
U svakom slučaju, njegovo istraživanje pokazuje kako neovisno o zaštiti koju pružaju, biciklisti koji ih nose imaju skoro dvaput veće šanse da će ih udariti automobil. Ipak, ukoliko ste žena, vozači automobila će biti znatno oprezniji. Ženama će dati u proseku 14 cm više prostora nego muškarcima. Korisnost nošenja zaštitnih biciklističkih kaciga i ranije je već dovođena u pitanje. Prošle godine objavljeni su statistički podaci iz australske države New South Wales prema kojima se upotreba kacige u dve godine povećala sa 26% do 80%, međutim, stopa povreda glave kod biciklista nije se promenila. Tada su istakli kako obavezno nošenje kacige, u stvari smanjuje broj biciklista, pa tako i broj povreda, ali ne rezultira smanjenim postotkom povrede glave kod biciklista. I američki znanstvenici su reagirali, navodeći kako njihova istraživanja neupitno pokazuju kako kaciga zaista štiti povrede glave, ali da ona nije dovoljna, te da bi se više nego na obvezno nošenje kacige trebalo usredotočiti na poštovanje prometnih znakova i izbegavati loše oblikovane ceste.

Biciklizam je uz plivanje, jedan od sportova koji angažuje najveći broj mišića i mišićnih grupa našeg tela. Brdski biciklizam je sport u kome se biciklom vozi preko tzv. „ofrouda“, odnosno puteva kao što su šume, brda, planine, kolski putevi, parkovi, poljane... Ovo može biti bilo na mauntin bajku (brdskom biciklu) ili na hibridnom biciklu. Zajedničko svim brdskim biciklama su široke gume sa kramponima, široke i ojačane cevi rama i suspenzija na prednjoj viljuški. U zapadnim zemljama, odakle je stigao kod nas, brdski biciklizam je veoma popularan sport, i u njega se dosta ulaže. Veliki broj trka u sezoni, maratona, revijalnih i reklamnih vožnji i trka u dobrotvorne svrhe je način na koji se ovi biciklisti trude i uspevaju da privuku veliki broj ljudi koji su okrenuti prirodi, sportu i zdravom telu i duhu. Sam sport zahteva posebnu opremu i bicikle, kao i određena predznanja, iskustvo i tehniku za ofroud vožnju.

Poznati proizvođači                                                                                                                   Među, danas najpoznatijim proizvođačima brdskih bicikala su uglavnom američke kompanije. Tradiciju pionira nastavljaju Švin, Geri Širer i Spešalajzd. Jedni od najkvalitetnijih su danas Kenondejl koji daje doživotnu garanciju na ram i jedan je retkih koji proizvodnju nije preselio na Tajvan. Vrlo su poznati i KHS, SKOT. Kasnije su proizvodnju brdskih bicikla počeli i u Evropi. Danas su poznati italijanski Bjanki, nemački Kanjon.

Sada ću vam malo pričati o mom bajsu sa kojim sam se takmičio i osvajao mnogo mnogo medalja. Moj bajs je zelene boje a inače se zove pinarelo. On ima mogućnost da postiže velike brizine čak i do 100km/h. Na njemu je veoma neudobno sediste(na kome se uglavnom i ne sedi), upravljač mu je tako namešten da se na njemu sedi u savijenom položaju da bi otpor vazduha bio što manji. Napravljen je od lakih materijala i vrlo je lagan oko 5kg, ima veoma uzane gume da bi trenje sa podlogom bilo što manje. Takođe ima menjač sa desetak brzina koji omogućuje veliki prenos na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za teške uspone. Cena ovakvih bicikala je zaista velika zavisi naravno od opreme kao i kod automobila i naravno koji je proizvođač u pitanju. Za ovakvu biciklu  potrebna je dobra oprema, za pedale su potrebne posebne cipele koje su vrlo skupe takođe menjači su na ručicama za kočenje i treba biti vrlo oprezan. Ali kako je skupa tako je i teška za vožnju i potrebno je mnogo treninga.

Marko Pantani (rođen 13. januara 1970. godine) je italijanski biciklista, jedan najboljih u istoriji profesionalnog biciklizma kada su u pitanju brdske etape. Vrhunac karijere doživeo je 1998. godine kada je osvajanjem Tur de Fransa i Điro di Italije. Tim pobedama postao je prvi Italijan koji je trimfovao na dve najznačajnije trke u istoj godini. Povezica koju je Pantani nosio na glavi je bila razlog njegovog nadimka Gusar po kome je bio poznat u svetu. Kao većina profesionalnih biciklista, i Pantani je koristio zabranjena sredstva da bi postigao što bolje rezultate. Godine 1999. pao je na antidoping testu krvi i udaljen je sa Đira. Zbog toga je bio pod velikim pritiskom svog kluba i medija. Nakon pet godina veliki slavni biciklista Marko Pantani 14.februara 2004. godine izvršava samoubistvo velikom dozom kokaina. Uspesi Tur de Frans 1998. godine. Điro di Italija 1998. godine. Brdske etape: 1998. godine. Mladi takmičar: 1994. i 1995. godine. Svetski šampion (drumska trka) bronza, 1995. godine.

Možda ste navikli da Lens Armstrong stalno pobeđuje Tur de Fransu tako je bilo dok nije otišao u zasluženu penziju, na Lensovo mesto barem ove tri godine dolazi odlični Alberto Kontador. Mladi Španac Alberto Contador Velasco rođen 6. decembra 1982. u gradu Pinto, južno od Madrida je španski profesionalni biciklista. Sa timom Diskaveri Kanal bio je pobednik trke oko Francuske 2007. godine. Dok 2008. godine  bio je pobednik trke oko Italije i trke oko Španije. Sa kazakstanskom ekipom Astana čiji je i trenutno član. 2009. godine postao je dvostruki šampion Tur de Fransa. On je peti trkač u istoriji, prvi Španac, koji je osvojio sve tri velike trke drumskog biciklizma.

Tur de Frans	2007. i 2009. godine

Mladi takmičar:	2007. godine

Điro di Italija	2008. godine

Vuelta a Espanja	2008. godine

Nacionalni šampion (trka na hronometar)	Španija 2009. godine.

Biciklizam kao sport je vrlo poznat po dopingu i to svi znaju zbog prevelikog napora kao što sam vam već pričao. Legendarni biciklista, Mikoš Rnjaković smatra da je naš biciklizam u velikim problemima. Trgovina doping sredstvima i preprodaja kradenih bicikala su ogledalo stanja u srpskom biciklizmu. Posle hapšenja Aleksandra Nikačevića u Padovi zbog švercovanja doping sredstava biciklizam je dospeo u žižu javnosti. Po rečima legende našeg biciklizma i četvorostrukok pobednika Trke kroz Srbiju, Mikoša Rnjakovića, ovaj sport na našim prostorima je razoren dopingom i trgovinom kradenih bicikala. Podsećam da je bivši selektor Srbije i reprezentativac Jugoslavije u biciklizmu Aleksandar Nikačević uhapšen u Italiji u gradu Padova pod sumnjom da je deo organizovane kriminalne grupe koja je krijumčarila proizvode za doping! Hapšenje je obavila famozna „Gardia di financa", finansijska policija, u okviru racije sprovedene u akciji borbe protiv dopinga u biciklizmu. Takodje imamo i slučaj najboljeg aktivnog bicikliste Ivana Stevića koji je imao velikih problema sa Italijanskim olimpijskim komitetom (CONI), koji vodi pravi krstaški rat protiv dopinga. Tako je protiv njega prošle godine pokrenut postupak zbog navodnog učešća u velikoj aferi koju su tamošnji mediji krstili „Nafta za drogu", a koja datira još od 2004. On je tada, uz bivšeg pobednika Điro d'Italija Danila di Luke i još nekoliko pojedinaca, optužen za upotrebu, posedovanje i distribuciju zabranjenih supstanci. Nažalost u Srpskom biciklizmu je previše dopinga i zbog toga se neki vozači odriču svoje profesionalne karijere. Poznato nam je da je nekoliko reprezentativaca obolelo, a trojica su sagorela u 20 godini i iz nepoznatih razloga usred sezone završili karijere.

Lance Armstrong je rođen u Teksasu 18. septembra 1971. godine. Lens je američki biciklista i do sada najpoznatiji u istoriji biciklizma. Nosilac je sedam uzastopnih titula Tur de Fransa i to samo nekoliko godina nakon što je preboleo rak. Karijeru je počeo kao triatlonac, a kasnije se opredelio samo za biciklizam, koji mu je išao najbolje. Prva trka u kojoj je pobedio bila je Klasika San Sebastijan. 1992. godine pobedio je u svetskom kupu u Oslu. Nakon saznanja da je oboleo od raka, njegova ekipa Kofidis ga otpušta. U biciklistički karavan se vraća oporavljen i ponovo zdrav i prima ga ekipa US Postal. Posledice preboljenog raka bile su očigledne. Lens je postao vrlo žilav na etapnim trkama, odličan hronometraš i borio se za svaku etapu. Nakon poslednje pobede na Turu 2005. godine Lens odlazi u penziju pa i u istoriju biciklizma. Vozeći za ekipu Astane Lens 2009.godine na Turu osvaja treće mesto u generalnom plasmanu i po prvi put ne završava kao pobednik Tur de Fransa. Tur de Frans 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine. Svetski šampion (drumska trka) 1993. godine. Nacionalni šampion (drumska trka) SAD, 1993. godine.

Điro d'Italija  ili samo Điro, je biciklistička etapna trka, koja se održava početkom godine na putevima Italije, a traje tri nedelje. Prva trka je održana 1909. godine, a od tada se održava svake godine. Iako je mesto polaska obično promenljivo, sa nekim izuzecima cilj je uglavnom u Milanu. Điro d'Italija je klasifikovana među tri najvažnije trke Svetske biciklističke federacije, koja ih je uvrstila u svoj profesionalni kalendar sa druge dve velike međunarodne trke, Tur de Frans i Vuelta a Espanja. Istorijski gledano, smatra se drugim najprestižnijim biciklističkim događajem nakon Tur de Fransa i uz Svetski kup čini vrhunac biciklizma. Zlatni period ove trke su '40 i '50 godine 20.veka kada su se takmičili Fausto Kopi i Đino Bartali.

 Dok se pobedniku u generalnom plasmanu na Tur de Fransu dodeljuje žuta majica (žuta boja je usvojena jer je francuski sportski časopis Auto koji je prvobitno organizovao trku, štampan na žutim listovima), od 1931. godine na Điru, pobedniku u generalnom plasmanu se dodeljuje Malja rosa (ružičasta majica), koja odogovara stranama italijanskog časopisa Gazeta delo Sport.

Najuspešniji takmičar na Điru je Italijan Feliče Đimondi sa ukupno devet završenih trka na pobedničkom postolju, od čega je tri puta bio prvi, dva puta drugi i četiri puta treći.

Najviše (5 pobeda) imaju trojica takmičara:

•  Alfredo Binda, (1925, 1927, 1928, 1929. i 1933. godine)
•  Fausto Kopi, (1940, 1947, 1949, 1952. i 1953. godine)
•  Edi Merks, (1968, 1970, 1972, 1973. i 1974. godine)

Vuelta a Espanja je tronedeljna biciklistička etapna trka oko Španije. Prva trka je vožena  1935. godine, a od 1955. održava se svake godine i smatra se zajedno sa Tur de Fransom i Đirom di Italija najvažnijom trkom u kalendaru svetske biciklističke federacije.  Tradicionalno je trka održavana  u proleće, ali je od sredine devedesetih premeštena za kraj leta. Bez obzira na kraj sezone u septembru ova trka privlači svake godine sve više i više učesnika. Maršuta ove biciklističke trke varira od godine do godine, sastoji se od 20 etapa u ukupnom iznosu oko 3.000 km. Poslednja etapa se tradicionalno završava u Madridu, glavnom gradu.

Jedan od najstarijih sportskih događaja u Srbiji, bicklistička Trka kroz Srbiju, proslavlja 70 rođendan. 5 marta 1939.‚održan je osnivački sastanak i već 22. maja startovala je prva Trka kroz Srbiju. Druga trka vožena je od 27. avgusta do 6. septembra 1940. Pobednik prve trke bio je August Prolsinek, a na drugoj je trijumfovao Janez Peternel. Trka je posle Drugog svetskog rata obnovljena 1963. na incijativu pokojnog Borivoja Bore Ivkovića i ubrzo je stekla izuzetan ugled u svetu. U poslednjih 15 godina stalno je među najboljim evropskim trkama, a najbolja je u regionu. Prvi vozač iz Srbije koji je poneo lovorov venac bio je Radoš Čubrić 1965, a taj uspeh ponovio je i 1970. Najtrofejniji učesnik trke je srpski reprezentativac Mikoš Rnjaković, koji je pobeđivao četiri puta - 1985, 1990, 1991. i 1996. Pored Čubrića, od srpskih vozača dve pobede imaju i njegov sin Rajko Čubrić (1987. i 1988), Saša Gajičić (1997. i 2001) i Aleksandar Nikačević (2000. i 2002). Nikačević je ujedno i poslednji vozač iz Srbije koji je trijumfovao na "srpskom Điru". Trka će naredne godine biti vožena od 15. do 21. juna u dužini od 1.300 kilometra.