Biciklizam

Vožnja biciklom jedan je od idealnih načina poboljšavanja opšte telesne kondicije, a samo deset minuta na dan dovoljno je za početak procesa, obavestili su profesori iz Nemačke škole za telesnu masu u Koelnu. U analizi 7.000 studija o pozitivnim učesnicima vožnje biciklom na zdravlje, profesori kažu da je deset minuta na dan dovoljno za poboljšanje mišićnog tonusa, cirkulacije i zdravlje zglobova. Za poboljšanje srčane funkcije dovoljno je pola sata, a ko želi ubrzati metabolizam i istopiti masne naslage morao bi voziti biciklu 50 minuta na dan. Vožnja biciklom dobra je i za jačanje leđnih mišića i kralježnice, a profesori tvrde da je dobra zamena za trčanje jer manje oštećuje kolena.

Mikoš Rnjaković (rođen 20. aprila 1964. u Požegi) je nekadašnji profesionalni biciklista i reprezentativac Srbije. Legenda srpskog biciklizma i najtrofejniji učesnik trke kroz Srbiju, pobeđivao je četiri puta - 1985, 1990, 1991. i 1996. godine. Predstavljao je Srbiju na olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Danas radi kao zaposlen u Mup-u Srbije. Iza Mikoša Rnjakovića je zaista impresivna karijera. Uspehe, brzinu i posvećenost duguje svojoj velikoj posvećenosti i upornosti, ali i majci prirodi. Naime, on je čovek sa najvećom potrošnjom kiseonika ikada izmerenom u staroj Jugoslaviji. Rnjaković je, između ostalog, 27 puta bio državni prvak, od čega je u 13 navrata u SFRJ, zatim lider Bundeslige, kao i četvorostruki pobednik trke kroz Srbiju. 2006. godine, kao veteran učestvovao je na biciklističkoj trci "Trofej Beograda", gde je kao petoplasrani bio najbolji domaći vozač.

Mikoš Rnjaković
Lične informacije
Ime	Mikoš Rnjaković
Datum rođenja	20. april 1964.
Državljanstvo	Srbija
Visina	1,81 m
Težina	82 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima	povukao se
Disciplina	drumski
Tip vozača
Profesionalna karijera
1997–2001	Kross - Montanari - Selle Italija tim
Uspesi
Prvenstvo Srbije
Prvenstvo Srbije (drumska trka)	1999. i 2001. godine.
Prvenstvo Srbije (trka na hronometar)	1997, 1999, 2001, 2003. i 2004. godine.
Šampionati i druge trke
Trka kroz Srbiju	1985, 1990, 1991. i 1996. godine

Jan Ulrih je bivši nemački profesionalni biciklista. On je do danas jedini pobednik Tur de Fransa iz Nemačke. Pet puta je bio drugi i jedanput treći na ovom takmičenju. Največi Ulrihovi uspesi su pored pobede na Tur de Fransu 1997. zlato i srebrna medalja na  Olimpijskim igrama 2000 u Sidneju, pobeda na trci oko Španije ili nama poznata Vuelta 1999. godine, dva puta pobednik na trci oko Švajcarske 2004. i 2006. godine. Pored ovih uspeha kao član biciklističke ekipe Nemačke osvojio je dva puta Svetsko prvenstvo 1999. i 2001. godine, kao i 1993. amatersko Svetsko prvenstvo. Bio je član ekipa Telekom, Bjanki, T-Mobil.

Tur de Frans
Tur de Frans	1997. godine.
Mladi takmičar:	1996, 1997. i 1998. godine.
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja	1999. godine
Šampionati i druge trke
Svetski šampion (trka na hronometar)	1999. i 2001. godine.
Svetski šampion (amaterski)	1993. godine.
Nacionalni šampion (drumska trka)	Nemačka, 1997. i 2001. godine.
Nacionalni šampion (trka na hronometar)	Nemačka, 1995. godine.

Prema provedenim istraživanjima u Velikoj Britaniji vozači automobila po pravilu se više približavaju biciklistima koji nose zaštitne kacige, nego onima koji ih nemaju. Dr. Ian Walker, britanski prometni psiholog, voditelj istraživanja,  kaže kako se vozači ne boje približiti biciklistima sa zaštitnom kacigom, ostavljajući im tako manje prostora za manevriranje, za popravak slučajnih pogrešaka ili savladavanje prepreka poput kamenčića na cesti, rupa i sl. Dodaje kako su kacige u svakom slučaju dobre za bicikliste, ali i dosta kontroverzne: „Istina, kod pada smanjuju mogućnost povreda glave i mozga, ali pitanje je koliku stvarnu zaštitu pružaju nekom biciklisti kada ga udari automobil“.
U svakom slučaju, njegovo istraživanje pokazuje kako neovisno o zaštiti koju pružaju, biciklisti koji ih nose imaju skoro dvaput veće šanse da će ih udariti automobil. Ipak, ukoliko ste žena, vozači automobila će biti znatno oprezniji. Ženama će dati u proseku 14 cm više prostora nego muškarcima. Korisnost nošenja zaštitnih biciklističkih kaciga i ranije je već dovođena u pitanje. Prošle godine objavljeni su statistički podaci iz australske države New South Wales prema kojima se upotreba kacige u dve godine povećala sa 26% do 80%, međutim, stopa povreda glave kod biciklista nije se promenila. Tada su istakli kako obavezno nošenje kacige, u stvari smanjuje broj biciklista, pa tako i broj povreda, ali ne rezultira smanjenim postotkom povrede glave kod biciklista. I američki znanstvenici su reagirali, navodeći kako njihova istraživanja neupitno pokazuju kako kaciga zaista štiti povrede glave, ali da ona nije dovoljna, te da bi se više nego na obvezno nošenje kacige trebalo usredotočiti na poštovanje prometnih znakova i izbegavati loše oblikovane ceste.

Biciklizam je uz plivanje, jedan od sportova koji angažuje najveći broj mišića i mišićnih grupa našeg tela. Brdski biciklizam je sport u kome se biciklom vozi preko tzv. „ofrouda“, odnosno puteva kao što su šume, brda, planine, kolski putevi, parkovi, poljane... Ovo može biti bilo na mauntin bajku (brdskom biciklu) ili na hibridnom biciklu. Zajedničko svim brdskim biciklama su široke gume sa kramponima, široke i ojačane cevi rama i suspenzija na prednjoj viljuški. U zapadnim zemljama, odakle je stigao kod nas, brdski biciklizam je veoma popularan sport, i u njega se dosta ulaže. Veliki broj trka u sezoni, maratona, revijalnih i reklamnih vožnji i trka u dobrotvorne svrhe je način na koji se ovi biciklisti trude i uspevaju da privuku veliki broj ljudi koji su okrenuti prirodi, sportu i zdravom telu i duhu. Sam sport zahteva posebnu opremu i bicikle, kao i određena predznanja, iskustvo i tehniku za ofroud vožnju.

Poznati proizvođači                                                                                                                   Među, danas najpoznatijim proizvođačima brdskih bicikala su uglavnom američke kompanije. Tradiciju pionira nastavljaju Švin, Geri Širer i Spešalajzd. Jedni od najkvalitetnijih su danas Kenondejl koji daje doživotnu garanciju na ram i jedan je retkih koji proizvodnju nije preselio na Tajvan. Vrlo su poznati i KHS, SKOT. Kasnije su proizvodnju brdskih bicikla počeli i u Evropi. Danas su poznati italijanski Bjanki, nemački Kanjon.