Biciklizam

Biciklizam kao sport je vrlo poznat po dopingu i to svi znaju zbog prevelikog napora kao što sam vam već pričao. Legendarni biciklista, Mikoš Rnjaković smatra da je naš biciklizam u velikim problemima. Trgovina doping sredstvima i preprodaja kradenih bicikala su ogledalo stanja u srpskom biciklizmu. Posle hapšenja Aleksandra Nikačevića u Padovi zbog švercovanja doping sredstava biciklizam je dospeo u žižu javnosti. Po rečima legende našeg biciklizma i četvorostrukok pobednika Trke kroz Srbiju, Mikoša Rnjakovića, ovaj sport na našim prostorima je razoren dopingom i trgovinom kradenih bicikala. Podsećam da je bivši selektor Srbije i reprezentativac Jugoslavije u biciklizmu Aleksandar Nikačević uhapšen u Italiji u gradu Padova pod sumnjom da je deo organizovane kriminalne grupe koja je krijumčarila proizvode za doping! Hapšenje je obavila famozna „Gardia di financa", finansijska policija, u okviru racije sprovedene u akciji borbe protiv dopinga u biciklizmu. Takodje imamo i slučaj najboljeg aktivnog bicikliste Ivana Stevića koji je imao velikih problema sa Italijanskim olimpijskim komitetom (CONI), koji vodi pravi krstaški rat protiv dopinga. Tako je protiv njega prošle godine pokrenut postupak zbog navodnog učešća u velikoj aferi koju su tamošnji mediji krstili „Nafta za drogu", a koja datira još od 2004. On je tada, uz bivšeg pobednika Điro d'Italija Danila di Luke i još nekoliko pojedinaca, optužen za upotrebu, posedovanje i distribuciju zabranjenih supstanci. Nažalost u Srpskom biciklizmu je previše dopinga i zbog toga se neki vozači odriču svoje profesionalne karijere. Poznato nam je da je nekoliko reprezentativaca obolelo, a trojica su sagorela u 20 godini i iz nepoznatih razloga usred sezone završili karijere.

Lance Armstrong je rođen u Teksasu 18. septembra 1971. godine. Lens je američki biciklista i do sada najpoznatiji u istoriji biciklizma. Nosilac je sedam uzastopnih titula Tur de Fransa i to samo nekoliko godina nakon što je preboleo rak. Karijeru je počeo kao triatlonac, a kasnije se opredelio samo za biciklizam, koji mu je išao najbolje. Prva trka u kojoj je pobedio bila je Klasika San Sebastijan. 1992. godine pobedio je u svetskom kupu u Oslu. Nakon saznanja da je oboleo od raka, njegova ekipa Kofidis ga otpušta. U biciklistički karavan se vraća oporavljen i ponovo zdrav i prima ga ekipa US Postal. Posledice preboljenog raka bile su očigledne. Lens je postao vrlo žilav na etapnim trkama, odličan hronometraš i borio se za svaku etapu. Nakon poslednje pobede na Turu 2005. godine Lens odlazi u penziju pa i u istoriju biciklizma. Vozeći za ekipu Astane Lens 2009.godine na Turu osvaja treće mesto u generalnom plasmanu i po prvi put ne završava kao pobednik Tur de Fransa. Tur de Frans 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine. Svetski šampion (drumska trka) 1993. godine. Nacionalni šampion (drumska trka) SAD, 1993. godine.

Điro d'Italija  ili samo Điro, je biciklistička etapna trka, koja se održava početkom godine na putevima Italije, a traje tri nedelje. Prva trka je održana 1909. godine, a od tada se održava svake godine. Iako je mesto polaska obično promenljivo, sa nekim izuzecima cilj je uglavnom u Milanu. Điro d'Italija je klasifikovana među tri najvažnije trke Svetske biciklističke federacije, koja ih je uvrstila u svoj profesionalni kalendar sa druge dve velike međunarodne trke, Tur de Frans i Vuelta a Espanja. Istorijski gledano, smatra se drugim najprestižnijim biciklističkim događajem nakon Tur de Fransa i uz Svetski kup čini vrhunac biciklizma. Zlatni period ove trke su '40 i '50 godine 20.veka kada su se takmičili Fausto Kopi i Đino Bartali.

 Dok se pobedniku u generalnom plasmanu na Tur de Fransu dodeljuje žuta majica (žuta boja je usvojena jer je francuski sportski časopis Auto koji je prvobitno organizovao trku, štampan na žutim listovima), od 1931. godine na Điru, pobedniku u generalnom plasmanu se dodeljuje Malja rosa (ružičasta majica), koja odogovara stranama italijanskog časopisa Gazeta delo Sport.

Najuspešniji takmičar na Điru je Italijan Feliče Đimondi sa ukupno devet završenih trka na pobedničkom postolju, od čega je tri puta bio prvi, dva puta drugi i četiri puta treći.

Najviše (5 pobeda) imaju trojica takmičara:

•  Alfredo Binda, (1925, 1927, 1928, 1929. i 1933. godine)
•  Fausto Kopi, (1940, 1947, 1949, 1952. i 1953. godine)
•  Edi Merks, (1968, 1970, 1972, 1973. i 1974. godine)

Vuelta a Espanja je tronedeljna biciklistička etapna trka oko Španije. Prva trka je vožena  1935. godine, a od 1955. održava se svake godine i smatra se zajedno sa Tur de Fransom i Đirom di Italija najvažnijom trkom u kalendaru svetske biciklističke federacije.  Tradicionalno je trka održavana  u proleće, ali je od sredine devedesetih premeštena za kraj leta. Bez obzira na kraj sezone u septembru ova trka privlači svake godine sve više i više učesnika. Maršuta ove biciklističke trke varira od godine do godine, sastoji se od 20 etapa u ukupnom iznosu oko 3.000 km. Poslednja etapa se tradicionalno završava u Madridu, glavnom gradu.

Jedan od najstarijih sportskih događaja u Srbiji, bicklistička Trka kroz Srbiju, proslavlja 70 rođendan. 5 marta 1939.‚održan je osnivački sastanak i već 22. maja startovala je prva Trka kroz Srbiju. Druga trka vožena je od 27. avgusta do 6. septembra 1940. Pobednik prve trke bio je August Prolsinek, a na drugoj je trijumfovao Janez Peternel. Trka je posle Drugog svetskog rata obnovljena 1963. na incijativu pokojnog Borivoja Bore Ivkovića i ubrzo je stekla izuzetan ugled u svetu. U poslednjih 15 godina stalno je među najboljim evropskim trkama, a najbolja je u regionu. Prvi vozač iz Srbije koji je poneo lovorov venac bio je Radoš Čubrić 1965, a taj uspeh ponovio je i 1970. Najtrofejniji učesnik trke je srpski reprezentativac Mikoš Rnjaković, koji je pobeđivao četiri puta - 1985, 1990, 1991. i 1996. Pored Čubrića, od srpskih vozača dve pobede imaju i njegov sin Rajko Čubrić (1987. i 1988), Saša Gajičić (1997. i 2001) i Aleksandar Nikačević (2000. i 2002). Nikačević je ujedno i poslednji vozač iz Srbije koji je trijumfovao na "srpskom Điru". Trka će naredne godine biti vožena od 15. do 21. juna u dužini od 1.300 kilometra.

Biciklizam kao sport je jedan od najzahtevnijih sportova on je ispred triatlona, plivanja, maratona i skijaškog trčanja. Jedan prosečni biciklista u brdskim etapama na trci za oko pet sati vožnje potroši oko 1200 kalorija, dok na ravničarskim etapama od 6000 do 8000 kalorija. Tako da po meni biciklizam je broj jedan što se tiče nekih teških sportova posle njega dolazi triatlon pa skijaško trčanje i onda maraton posle ova tri vrlo naporna sporta. Obični ljudi kada gledaju neke od najačih trka današnjice kao što su Tour ili Điro ne mogu da shvate kako biciklisti prelaze preko 2000 kilometara za 20 dana po vrlo teškim uslovima stvar je u tome što biciklizam ne može svako da trenira. Jedan biciklista mora biti izuzetno zdrav to je prvo drugo mora biti izuzetno talentovan za taj sport i najbitnije u biciklizmu je sto svaki biciklista mora imati  je volja. Bez rada i napora nema ni uspeha a to je u biciklizmu mnogo važno posebno što je izuzetno težak sport. U Srbiji ima dosta amatera upravo zbog vrlo teških napora ali biciklizam je izuzetan sport kao rekreacija i preporučio bih ga svima.

Biciklizam je tipična disciplina izdržljivosti, u kojoj do punog izražaja dolaze sve prednosti i mane ishrane,a posebno kad dodje do dehidriranja.Metabolizam jednog bicikliste je dosta ubrzan i zato su svi biciklisti po prirodi mršavi. Kada biciklisti voze po vrućem vremenu ili kad idu po usponima tu se prica menja za 100%. Biciklisti znaju za dobro pravilo bolje malo u višku nego u manjku. Za ovu svrhu zgodni su i energetski gelovi, koji se istisnu u usta, a ambalaža se baci. Budući da se radi o koncentratu posle upotrebe treba dobro isprati usta. Za bicikliste kao i za ostale sportiste jako je važno da ne dihidriraju tokom trke. Nakon treninga ili trke treba nadoknaditi telesnu masu vodom a nikako ne sme pivom kao što to neki rade!! Preporučuje se da posle 24 sata ne piti alkohol jer alkohol potencira dehidraciju.

Danas u evropi biciklizam je postao jako popularan sport. Narocito je popularan drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko vrlo popularnih trka. Najpoznatije trke današnjeg drumskog biciklizma su Tour de France, Điro di Italija, Vuelta. Tour de France važi za najveću i za najtežu trku današnjice čak više znači od Svetskog Kupa. Điro di Italija je takođe trka veoma velikog značenja odmah iza Tour de Franca. Po dužini je nekoliko kilometara kraća i ima manje etapa. Bicklizam postaje način života naročito u skandinavskim zemljama. U zemljama kao što su Holandija i Danska bicklizam je vrlo popularan i praćen sport za razliku od naše države gde je biciklizam kao sport vrlo slabo zastupljen.

   Tour de France se redovno održava već 106 godina. Trasa biciklističke trke se menja svakog leta ali se Tour uvek završava u Parizu. U moderno doba trka se ustalila oko 20 etapa a ukupan broj kilometara varira između tri i četiri hiljade.Najkraći Tour u istoriji vožen je 1904. (2.420km) a ostaće upamćen po Anriju Korneu (20), najmlađem pobedniku Trke oko Francuske. Najduža trka je održana 1926. kada je pređeno neverovatnih 5.745 kilometara! Tokom duge istorije trka je prolazila kroz Italiju, Švajcarsku, Belgiju, Španiju, Luksemburg, Holandiju, Nemačku, čak i preko Lamanša, po Irskoj i Veliku Britaniju.Trka ove godine je počela cetvrtog jula i prolazila je kroz Barcelonu i Andoru.Ove godine pobednik je bio Alberto Contador na drugom mestu je bio Andy Schleck , a na trecem mestu je bio sedmostruki pobednik veteran Lance Armstrong.